Elio Velan piše kako je počeo obilaziti Istru u društvu sina Giannija, koji je prethodno otkrio svoj dar za kadar snimajući fotografije mobitelom: Đani je posta moj fotograf, anci ja san počeja biti njigovo piskaralo. Z vrimenom san kapija jenu stvar ča je već bila u meni: koristija san njegove foto za stimulans za pisanje. Đani ima Aspergerov sindrom i za čud stvari njigov život je dosta komplikan. Kad dela fotografije je sve više čaro, život se pojednostavljuje. U malo besid, đirivati po Istri skupa, je bila i još je dobra terapija za njega, ma najprije za mene. Bez njihovih fotografij ne moren pisati, ne mi dojde, buden zaprt. Ne moren ne zafaliti mu